Словенско родноверје каквим га ми схватамо представља данашњи облик веровања словенских народа утемељен на писаним и археолошким изворима, обликован спајањем савремених етнолошких, антрополошких и лингвистичких истраживања са живом народном традицијом.
Не постоји посебан установљени чин којим се постаје родноверан. Одабир вероисповести је лична ствар на коју сваки појединац има право. Припадником словенског родноверја се може сматрати свако ко своја верска осећања образује у оквирима духовног изражаја словенских народа, посведоченог у историјским изворима као и у живој традицији.
Облик уређења свакако је постојао будући да су нам позната сведочанства о светилишта са њима припадајућим свештенством. Међутим готово је сигурно да различита словенска племена нису имала истоветно уређење. Исто тако је вероватно да су одређена божанства поштована под различитим називима у различитим областима.
Постоје многобројна божанства нажалост упамћена само именом док код неких увиђамо и извесне особине. Ипак, издваја се одређени број божанстава чија улога нам је посве јасна. Њихова имена забележена су у писаним изворима али и очувана у називима словенског крајолика. Трагове њиховог некадашњег култа проналазимо у обичајима, различитим магијским радњама као и у стиховима обредних песама. Такви су: Перун, Велес, Мокош, Морана и Јарило.
Постоје, још у веома раним писаним изворима сусрећемо имена одређених божанства за која ће се испоставити да су погрешно протумачени напеви обредних песама попут Ладе, Љеље или Давора. Такође некада се и саме светковине изједначавају са божанствима као код Купале или Коледа. Уз то, јављају се и божанства напросто измаштана од стране разних аутора из њихових личних побуда, ма какве оне биле.
Хришћанство разумемо као велику светску религију са својим многобројним облицима. Живећи у Србији ценимо културно-историјски значај Српске православне цркве којој је одређени број наших предака припадао и која је у тешким временима остварила суживот са народом те у своје навике укључила и одређене народне обичаје.
Након изречених ставова бројних лингвиста и историчара по питању ове књиге њена веродостојност је доведена у питање. Уз то чињеница је да дашчице на којима је она навод записана никада нису виђене. Стога ово дело сматрамо кривотвореним списом који не може служити као извор при обнови словенског родноверја.
Ово је списак неколицине књига које пружају увид у многобројне обреде, веровања и поступке превасходно српског али и осталих словенских народа: