Prikaz iznad teksta predstavlja trenutni položaj naše planete u odnosu na Sunce i Mesec. Bićete tako u mogućnosti da vidite gde se nalazi Zemlja u svom proputovanju kroz godinu, koje svetkovine su proslavljene a koje nam tek predstoje. Njihov položaj u roždaniku vezan je uz istaknute položaje Sunca i Meseca poput suncostaja, uštapa ili mladine. Odabirom pojedinačne svetkovine možete saznati njenu astronomsku, običajnu, agrarnu i mitopoetsku celinu ali i videti fotografije sa obreda.

Merenje vremena

Potreba za merenjem vremena te podelom na određene celine primećena je još od kamenog doba. Naročito kod naroda koji su se bavili zemljoradnjom i stočarstvom bilo je važno pratiti tok vremena i određene radnje vršiti u za njih predviđeno vreme. Nesumnjivo je da se i kod Slovena javlja njima svojstvena raspodela vremena, međutim nekva očigledna arheološka građa za sada ostaje nema. Ipak postoje određene naznake, očuvane do današnjih dana, koje mogu pomoći u rasvetljavanju ovog složenog pitanja. Poput brojnih drevnih ljudskih zajednica i kod Slovena će posmatranjem neba biti uočene pravilnosti u kretanju nebeskih tela te njihova veza sa pojavama na zemlji. Tako će se dani, mesečeve mene i kretanje Sunca izdvojiti kao prirodne jedinice pri podeli vremena.

Dan i noć

Osnovnom se svakako uočava smena dana i noći. Osvetljena obdanica, shvaćena kao delatno razdoblje, poprima pozitivne osobine dok će tamna noć predstavljati tajnovito doba onostranih bića plodno za raznovrsne magijske postupke. Stoga će se i obredi pretežno vršiti uoči svetkovine, odnosno u njeno navečerje.

Mesec

Među nebeskim telima izdvaja se Mesec sa svojim menama, koje jasno označavaju različita razdoblja, te će poslužiti kao osnovno sredstvo za duža merenja. Početak shodno nazvanih „mesec dana“ označiće mladina, odnosno pojava mesečevog srpa na nebu o čijoj važnosti svedoče nebrojeni narodni običaji i različite magijske prakse vezane uz zemljinog pratioca. Najčešće se, imajući imitativnu magiju na umu, sa mladinom započinju stvari koje treba da rastu i napreduju dok se pri uštapu želi povezati sa njegovom punoćom i sjajem. Lako se uočava njihova ciklična smena. Otud se u srpskom kao i u većini ostalih slovenskih jezika ista reč koristi da imenuje nebesko telo kao i vremenski razmak. Značajno je što ova razdoblja slovenski narodi nazivaju ili su ih nazivali posve slično, izdvaja se nekolicina naziva zabeleženih kod sve tri slovenske grane gde ne može biti govora o međusobnom uticaju već se mora pomišljati na zajedničko ishodište ovih imena. Njihovi praslovenski oblici glasili bi: *prosinьcь, *secьnь, *bеrzьnь, *cvětьnь, *travьnь, *sьrpьnь, *rujьnь, *versьnь, *listopadъ, *pazdernikъ, *grudьnь, *studьnь, zanimljivo je da ih gotovo sve srećemo kod Srba kao narodne nazive za mesece. Ovo može ukazivati na lunarnu osnovu nekadašnjeg slovenskog merenja vremena. Ipak vreme između dve mladine iznosi 29 odnosno 30 dana, pa će 12 meseci pri ovakvom računanju dati svega 354 dana. Praćenje ovakvog kalendara obesmislilo bi opisna imena meseci već nakon 3 godine a radovi u polju od kojih zajednica zavisi ne bi imali ustaljeno vreme obavljanja. Stoga je kod naroda koji su se koristili Mesecom pri raspodeli vremena najčešće umetano dodatnih mesec dana posle par godina, čime bi se poništio raskorak lunarnog i solarnog ciklusa. Da je tako bilo i kod Slovena može ukazivati postojanje dva uzastopna istoimena meseca od kojih jedan nosi pridev mali a drugi veliki.

Godina

Spomenuto mesečevo merenje ispravljano je prema vremenu za koje Zemlja obiđe oko Sunca, odnosno prema dužini godine. Ovo je činilo slovensku godinu lunisolarnom, istom kakva je zabeležena i među drugim indoevropskim narodima. Uostalom jedna srpska poslovica napominje: „Ako mjesec koji dan izgubi, ne izgubi ga godište“. Ovo će postaviti godinu kao najvažniju jedinicu pri merenju vremena a ona se upravlja prema Suncu. Shodno tome za početak ovakve godine uzima se karakterističan položaj Sunca. Najverovatnije je reč o kratkodnevici, nakon koje se dani polako produžuju što će nagovestiti toplije vreme kako je to očuvano u sveslovenskom nazivu za mesec *prosinьcь od glagola „prosinuti“ misleći se na Sunce koje počinje jače da sija. Međutim isto tako je moguće da se za početak godina uzima prolećna ravnodnevica čemu svedoči naziv „letnik“ kako se u pojedinim oblastima Srbije i Makedonije naziva treći mesec, da u pitanju nije južnoslovenska osobenost govori nam gornjelužičkosrpski izraz „nalětnik“ kojim se imenuje isti mesec.

Godišnja doba

Naši preci su svakako zapazili da različiti vremenski uslovi zavise od snage Sunca i njegovog kruženja koje potiče smenu godišnjih doba. Glavna podela, a to su doba koja se istovetno nazivaju u svim slovenskim jezicima, deli godinu na leto i zimu. Oba naziva imaju svoje protoindoevropsko ishodište u rečima *lei- „liti, izlivati“ i *ghei-mn „zima, sneg“ pa se kao osnovna obeležja dvaju doba ističu različite padavine. Godina se deli i drugačije, nama su danas najpoznatija četiri godišnja doba, međutim kod Srba se zatiče čak do osam različitih naziva za određene delove godine jasno oivičene svetkovinama. Tako bismo razdoblje od Proletnjih Zadušnica do Velikdana mogli nazvati proleće, dalje sve do Jariljdana trajaće premaleće a od Jariljdana počinje leto sve do Kresa nakon koga će slediti shodno nazvani kresovi, do Dožinjalice, posle nje kreće jesen i traje do Plodova kada počinje mrkla jesen sve do Jesenjih Zadušnica nakon čega sledi zima sa Božićem usred nje, zima se okončava iznova Proletnjim Zadušnicama.

Svetkovine

Ovako shvaćena godina doživljava se u svom večnom kružnom toku. U njoj se po predodređenom sledu smenjuju godišnja doba i uslovi koji su im svojstveni. Velike svetkovine koje će obeležiti prelomne trenutke ispunjene su velikim brojem najrazličitijih obreda, pesama i magijskog delovanja koje se vrši kako bi se održao sklad sa prirodom od koje čovek zavisi. Obredi se obavljaju kako bi obezbedili povoljne predstojeće uslove ali i kako bi se ljudi zahvalili na dotadašnjim darovima.

Budući da su se Sloveni u mnogome oslanjali na poljoprivredu čitav kalendarski sklop poseduje izraženu agrarnu crtu. Raspored svetkovina pretežno odgovara početku različitih poslova u polju vezanih prevashodno uz žitarice, odnosno pšenicu, a brojna magijska delovanja, poput dodolske povorke, vršena su kako bi pozitivno uticala na prinose.

Sva ova shvatanja su uklopljena u jedno celovito, mitološko poimanje stvarnosti. Različiti postupci zajednice poput obreda kojima se nastojao održati sklad ili raznolikog umetničkog izražavanja potaknuti su ovakvim pogledom na svet. Delići ovog drevnog predanja doćiće do nas kroz usmeno stvaralaštvo koje je očuvalo tragove negdašnjeg svetog pesništva što nam pomaže da odgonetnemo mitološke ličnosti koje otelotvoruju celokupnu prirodu na svom putovanju kroz godinu.

Naziv

Roždanik je naziv kojim ćemo mi označiti čitavo uređenje vremena, raspodelu doba i dana, odnosno kalendar. Sam naziv nam je poznat iz „večitih kalendara“, spisa koji su pored svoje osnovne uloge sadržali i različite oblike predviđanja budućnosti. Tako se prema povodu za proricanje sreću lunici, gromovnici, kolednici kao i roždanici koji sudbinu određuju po mesecu ili posebnoj grupi dana u okviru koje je osoba rođena. Određujući joj, u nekoliko rečenica, telesne i duhovne osobine. Obzirom da se u slovenskim verovanjima čitav vegetacijski tok može promatrati kroz život božanstva rođenog na određeni dan u godini mi smo se odlučili za ovaj naziv.

[placeholder]

[placeholder]

[placeholder]

[placeholder]

[placeholder]

[placeholder]

[placeholder]

[placeholder]