Kupala

Proslava letnjeg suncostaja odnosno dugodnevice među slovenskim narodima ispunjena je brojnim obredima. Za ovaj dan govori se da je toliko važan da sunce na nebu tri puta zastane. Već izjutra pre svitanja započinja se branjem bilja koje ima posebne magijske osobine, te se koristi za gatanja i vračanja koja su česta u ovom danu. Takođe veruje se da tu noć cveta paprat čiji cvet otkriva blago ili daruje moć nemuštog jezka. Bitno je i obredno kupanje u reci kako bi se pročistili i zaštitili, uz to devojke rekom puštaju cvetne venčiće kao deo ljubavne magije. Uveče pri zalasku sunca, pale se kore od drveta - lile kako bi se oterale nečiste sile ali i velike vatre - kresovi, oko kojih se ljudi vesele, igraju kola i koji se preskaču zarad pročišćenja. Ovo je svečanost u kojoj se spajaju voda i vatra, dan i noć, muški i ženski princip a nebeska svadba preneta je na zemaljsku ravan. Slični običaji mogu se pronaći kod mnoštva indoevropskih naroda, i nakon hristijanizacije uglavnom bivaju vezani za dan rođenja svetog Jovana. Kao božanstvo, Kupalo se pominje tek od 17. veka, kada dolazi do greške u tumačenju svetkovine.