Paprat

Premda pripada jednoj od najstarijih grupa kopnenih biljaka, ona se izdvaja odsustvom cveta i ploda, odnosno semena. A način razmnožavanja, koji se odvija putem spora, ostaje nepoznanica sve do polovine devetnaestog veka, što je obavilo ovu biljku posebnom tajanstvenošću.

Paprat je svoje mesto našla i u mitologiji slovenskih naroda. Najveći broj predanja spominjaće njeno cvetanje u kupalskoj noći. Do parati se dolazi ili slučajno kada se prilikom vođenja stoke završava duboko u šumi ili kada se sa namerom odlazi u lug po nju. U oba slučaja potrebno je da se čovek zatekne pored ove biljke u ponoć, kada će se u jednom trenutku paprat rascvetati, sazreti i ispusti seme. Ovo neobično cvetanje praćeno je jarkom svetlošću, zbog čega se ovaj mitološki cvet naziva i ognjenim, a neretko je i da čitav čin bude propraćen gromoglasnom olujom.

Čuvek koji bi pribavio seme, namerno ili slučajno, zadobijao je moć sporazumevanja sa biljkama i životinjama, takozvani nemušti jezik. Međutim to nije jedini dar, kako uklanja barijeru između jezika, paprat je mogla uklanjati i druge prepreke ka bogatsvu, otvarala bi katance i brave ali i otkrivala najrazličitija saznanja. Omugćavala je da se spoznaju prošlost i budućnost kao i da se vidi pod zemljom, o čemu svedoče brojne priče o pronalaženju zakopanog blaga. Pored toga odlika paprati da joj cvet, osim tog jednog trenutka u godini, bude skriven, davala je nosiocu semena moć nevidljivosti.

Istovremeno značajno je i što se cvetanje događa u ponoć, kada nastupa takozvani zao čas u kom se povećava aktivnost nadnaravnih sila. Zato oni koji su se namenski uputili po paprat nose metalne predmete kako bi se od ovih sila zaštitili. Isto tako smatra se da su biljku ubirali prevashodno vetrovnici i veštice.