Čuma

Ovako se kod Južnih Slovena imenovala teška zarazna bolest - kuga. Međutim sam naziv retko je korišten, kako se ista ne bi prizvala, već se u zamenu koristilo nadimcima poput „teta“ ili „kuma“ kako bi se bolest odobrovoljila. Isti postupak uviđa se i kod drugih teških bolesti, pa se i sam naziv čuma kao i brojna druga verovanja prenose i na njih. Ona je bila oličena u obliku starice ali je isto tako mogla imati i različite životinjske oblike, među Srbima najčešće se javlja kao crna mačka. Za čumu važi verovanje da živi u svojoj zajednici na kraju sveta odakle dolazi sa spiskom ljudi koje treba pogubiti. Najpogodnije žrtve bili bi oni koji žive u zapuštenim domaćinstvima. Stoga su ljudi nastojali da joj ugode čišćenjem kuća ali i ostavljanjem žrtve za čumu. Kao najučinkovitija zaštita opisivan je magijski krug oko sela ralom i sačinjavala bi se posebna „čumina košulja“ koja bi bila satkana tokom jedne noći.