Kiša

U narodnoj tradiciji, kiša je predmet poštovanja i magijskog uticaja a vlast nad njom je pripisivana bićima sa onog sveta a najčešće utopljenicima koji su smatrani za predvodnike oblaka. Iako je za useve prekopotrebna, nekada bi kiša mogla da napravi i štetu pa su tako postojali obredi za njeno prizivanje i za zaustavljanje. Kako bi rasterali gradonosne oblake, ljudi se obraćaju poslednjem utopljeniku iz sela, moleći ga da odvede svoja ,,goveda’’ odnosno oblake sa njiva ili bi u dvorište bacali jaje ili neki metalni predmet.Isto tako, u periodu suše, ljudi bi odlazili do izvora osvećivali vodu i njome polivali sebe, pastira ili trudnicu u cilju prizivanja kiše. Takođe, rasturali su mravinjak uz reči ,,koliko mrava – toliko kiše’’. Jedan od najpoznatijih običaja sa takvim ciljem su bile povorke dodola.