Kukavica

Ova ptica vrši mnoštvo raznolikih uloga u verovanjima slovenskih naroda. Primetno je da se ona izjednačava sa ženskom osobom koja žali, koja se stoga naziva kukavicom. Ovo se jasno primećuje u svadbenom obredu kada mlada neutešno kuka napuštajući roditeljski dom.

“Budite zdravi, gospodaru, hranitelju, tatice i rođena mamice:

začuli ste kukavicu po kukanju, bijelu labudicu po kliktanju,

a mene mladicu po zvučnom glasu. Kukala je, tugovala

gorka sirotica od večernje zore do jutarnje - jer je žalila sebe

mladu.” [1]

Na ovakva verovanja ukazuju i predviđanja o udaji koja se vrše na osnovu kukavičjeg oglašavanja, gde bi devojke broj kukanja izjednačile sa brojem godina do udaje.

Kukanje kao oblik neutešnog plača isto tako je vezan i uz oplakivanje pokojnika, stoga je i oglašavanje kukavice često donosilo veoma loša predskazanja. Dok bi se žene koje su izgubile nekoga iz porodice jadale upravo kukavicama. Ovde ove ptice nastupaju u ulozi posrednika između svetova živih i mrtvih, koje u jednakoj meri i nastanjuju. Što je uloga koja im pripada budući da su jedne od ptica koje svojim povratkom iz onostranog najavljuju proleće. Zabeleženo je verovanje po kom se kukavica prva vraća u Irij a poslednja izleće iz njega.

Primećujemo višeznačnost kukavice gde se njena simbolika tumači različito u zavisnosti od okolnosti. Tako se oglašavanje kukavice pre ozelenjivanja prirode smatra lošim predznakom dok bi kukanje u olistaloj šumi bio dobar znak.