Oboravanje
Ova ritualna radnja, tokom koje se oko, sela zaoravao magijski krug, imala je za cilj da spreči bolesti, nečiste sile i uroke da naškode selu. Širom slovenskog sveta poznato je oboravanja s tim da, iako je svrha ovog rituala ista, način za njegovo izvođenje se razlikuje. Tako bi, u zavisnost da li se oboravanje vrši preventivno ili kada je bolest već nastupila, povorka orala u tišini ili pravila buku. Korišteno je gvozdeno ralo jer se metal smatra zaštitnim sredstvom od nečistih sila ali se isto tako koristilo ralo napravljeno od hrasta. Vršioci ove radnje su kod istočnih slovena bile žene, kod Poljaka je zabeleženo da je mladić sam vukao ralo oko sela, dok je kod Južnih Slovena bio povezan sa kultom blizanaca, gde su braća blizanci uprezali volove blizance a ralo pravili od drveta blizanca tj. od dva drveta koja su rasla iz jednog korena. U ovom obredu se opet uočava zaštitnička simbolika kruga ali i metala i hrasta.
Literatura:
- Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић - „Српски митолошки речник”, Нолит, Београд, 1970
- Т.А. Аганкина „Словенска митологија - енциклопедијски речник“, „Оборавање'', Zepter book world, Београд, 2001