Utrojenost božanske Majke

Na zapadnom delu južnoslovenskog prostora zapažamo jednu široko rasprostranjenu pesmu koja je zabeležena u više desetina oblika.

Stala se majka ranena

pred belom zorjom rumenom.

Žarku je vatru ložila,

bele je ganke pomela,

črnu je kavu kuhala

svojemu sinu Jakopu.

» Ustani, sine Jakope!«

»Nemrem se, majka nemrem se,

vile su srce vadile. «

»Poznaš li, sine, koje su?«

»Kak bi je, majka, nej pozna!?

Prva si bila, majka, ti,

druga je bila sestrica,

tretja je bila ljuba ma.

Vi ste mi, majka, vadili,

sestra je tajner držala,

luba je svečom sve tila,

ona se jako plakala.

Ne plač se, luba, ne plač se,

jošče mi nesu zvadili

U njihovom sažetku one govore o mladiću kojeg majka ispituje o događaju koji se zbio u snu ili na javi. Sin joj tada govori o susretu sa tri ženska lika, vile ili veštice, od kojih su mu dve htele nauditi, vadeći mu srce, dok je treća negodovala. Potom otkriva da su to bile upravo njegova majka i sestra ili tetka, dok ga je njegova voljena pokušavala spasiti.

Ovde uviđamo utrojeni ženski oblik sličan onom kakav je kod suđaja prilikom rođenja, gde jedna od njih govori u korist deteta. Ali ovakve pesme mogu ukazivati i na neizbežni bolni rastanak sina sa majkom i ostalim ženama iz kuće kako bi se okrenuo sopstvenoj ženi. U njima sin doživljava preobražaj iz deteta u muškarca spremnog za ženidbu.

Sličan opis tri vile u obličju svakodnevnih ukućanki nalazi se i u bugarskoj tradiciji. Ovde susret sa ovim ženama biva poguban po mladića, ali je značajno što se on odigrava na izvoru. A upravo na izvoru, i to onom sa kog u proleće potiče životodavna snaga zatičemo utrojenu boginju u predaji baltičkih naroda. I tamo će jedna od žena pokraj vode biti prikazana kao majka. Ovim se ocrtava balto-slovenska starina predstave o božanstvima čiji je spomen očuvan do danas.