Велесова брада

Последњи сноп жита би се повезао црвеним концем, окитио цвећем, око њега би се три пута обишло а потом би био одсечен или ишчупан. Тада би се снопље исплело у кружни облик или у облик са класјем на доле у ком подећа на браду. Овакав предмет чуван је под стрехом или на стожеру, како би обезбедио плодност и богатство. Исти обичај знан је код свих словенских грана, тако га Чеси именују као “дед”, код Срба се назива “божја брада” док међу Русима носи вероватно и најизворније име “Велесова брада”. Припремљен у част бога Велеса, покровитеља земљорадње и богатства.