Вучји пастир

Један од митова који повезује словенске народе је и онај о предводнику вукова односно њиховом пастиру. Уобичајни ток мита говори о човеку који се, чувши вукове сакрио на дрвету. Недуго затим, крај дрвета се сакупљају вукови и њихов предводник који им одређује шта ће ловити у наредном периоду. На послетку остаје стари и хроми вук, којем се намењује човек са дрвета. Иако се испрва избавља, човек не успева утећи те бива поједен од стране вука. Као предводници у предању се појављују различита бића и личности, док некада и сам хроми вук може бити предвоник чопора који одређује ловину. Из овог животињског облика, али и везе са хтоничним, као пастира вукова, можемо наслутити “љуту звер”- громовниковог супарника. Тако да је онај који штити стоку уједно и онај који јој може највише наудити.