Dimnjak

Ovaj deo kuće zauzima veoma bitno mesto u velikom broju kako godišnjih, tako i magijskih rituala i gatanja ali i u sklopu svadbe.

Za dimnjak se veruje da predstavlja mesto preko kog veštice, vampiri i razni zlodusi (ali i suđenice) ulaze u dom. S toga se kao zaštita od istih na dimnjak stavlja glogov kolac ili granu.

Nakon sahrane ukućani zagledaju dimnjak, da se ne bi plašili pokojnika; predstavlja i put odlaska duše umrlog u zagrobni svet, a domaćica ,,hrani” umrle bacajući im na Badnji dan ostatke veče u dimnjak. Hučanje vetra u dimnjaku se tumači kao jecaj umrlog, preklinjanje za svoj pomen. Ukoliko se na dimnjaku primete sova ili gavran, to predskazuje smrt u kući.

Kod Južnih Slovena, a naročito Bugara, za vreme ,,Vučijih dana” prisutan je ritual čija je uloga obesnaživanje vukova koji se sastoji iz zakucavanja klina u dimnjak, zamazivanja glinom ili svežom balegom. Na,,Medveđi dan” u dimnjak se prinosila žrtva medvedu u vidu zrna kukuruza ili svežeg hleba.

Kada devojke žele gatati o braku, one otvaraju dimnjak i postavljaju pitanja ili izgovaraju ljubavnu basmu kada žele opčiniti mladića.

Kao deo svadbenih rituala, mlada pri prvom ulasku u kuću obilazi tri puta oko ognjišta i gledala kroz dimnjak.