Dodir zemlje

Prilikom nastupanja smrti, različitim postupcima se nastoji olakšati muka i omogućiti pravilan prelaz duši pokojnika. Jedan od takvih ritualnih radnji jeste i spuštanje samrtnika na zemlju. Ovim činom on dolazi u fizički kontakt sa tlom, koje se smatra jednim od prebivališta mrtvih. Time se samrtnik približava preminulim precima, i posredno putem zemlje dolazi u dodir sa njima. Takođe, istim ovim postupkom on se vraća pod okrilje Majke Zemlje. Zanimljivo je da se ovaj postupak vezan uz kraj života pojedinca, takođe nalazi i njegovom početku, prilikom dolaska na svet. Naime, prvi čin koji bi se vršio prilikom rođenja deteta bilo je njegovo polaganje na zemlju, ili bi se sam porođaj neretko odvijao pri zemlji. Ovim se postupak ljudskog rađanja poistovećuje sa rađanjem celokupne prirode. Međutim, isto tako se naglašava htonična priroda deteta, koje na ovaj svet dolazi iz onostranog. Tako istovetan obredni postupak povezuje početnu i završnu tačku ljudskog života.