Додир земље

Приликом наступања смрти, различитим поступцима се настоји олакшати мука и омогућити правилан прелаз души покојника. Један од таквих ритуалних радњи јесте и спуштање самртника на земљу. Овим чином он долази у физички контакт са тлом, које се сматра једним од пребивалишта мртвих. Тиме се самртник приближава преминулим прецима, и посредно путем земље долази у додир са њима. Такође, истим овим поступком он се враћа под окриље Мајке Земље. Занимљиво је да се овај поступак везан уз крај живота појединца, такође налази и његовом почетку, приликом доласка на свет. Наиме, први чин који би се вршио приликом рођења детета било је његово полагање на земљу, или би се сам порођај неретко одвијао при земљи. Овим се поступак људског рађања поистовећује са рађањем целокупне природе. Међутим, исто тако се наглашава хтонична природа детета, које на овај свет долази из оностраног. Тако истоветан обредни поступак повезује почетну и завршну тачку људског живота.