Mogući tragovi Morane kod Srba

Poznat nam je zapadnoslovenski običaj iznošenja obredne lutke, na okončanju zimskog perioda, nazvane Morana, Morena, Marzanna ali i Zima, Śmiertka ili Smrtelnička koja se uništavala najčešće spaljivanjem i potapanjem. Slično se postupa i sa lutkom spaljivanom u sklopu Maslenice, istočnoslovenskog obreda predprolenjeg perioda. Lutka je najčešće nazvana po samoj proslavi, dok se u Ukrajini javlja i oblik Marena, Mara. Slične postupke zatičemo na jugu, u Hrvatskoj, gde se u sklopu sličnih pokladnih povorki spaljuje i obredna lutka.

Zanimljivo je da način postupanja sa obrednom lutkom zatičemo opisan kroz predaju sa Maljena o Kraljević Marku i krčmarici Mari. Naime, govori se kako je Marko zbog izdaje zapalio Maru koja je otišla na reku, gde je bezuspešno pokušala da se ugasi. Ovo predanje utkano je i u toponimiju tog kraja, tako srećemo Krčmarsku reku ali i Marin breg. Različiti oblici sukoba Marka i krčmarice beleže se u predanjima i pesmama širom južnoslovenskog prostora. Takva je i pesma „Marko Kraljević i aždaha“ gde se ponovo javlja krčmarica koja ga izdaje za šta je on kažnjava spaljivanjem.

„On uhvati Rosu krčmaricu,

Srdito joj Marko govorio:

»Stani more, da ti pivo platim?«

Obuče joj voštanu košulju,

Pak zapali su četiri strane,“ [1]

Uz to, motiv utopljene devojke, može se nazreti u toponimu Divčibare, koji se javlja na više mesta u severozapadnom delu Srbije. Primetno je i da se u blizini Divčibare kod Cvetkovca nalaze i Marin vir, Marin brod, Marina livada, Marin jasen i Marin grob. Ovakvo sabiranje mitoloških naziva predela može ukazati na tragove starije mitske slike.