Mokoš

O osobinama i funkciji ove boginje najviše saznajemo iz istočnoslovenskog folklora i jezika, mada njene tragove, najviše u vidu toponima, pronalazimo širem slovenskog sveta. Već iz samog imena božanstva uviđamo vezu sa vlagom ali i predenjem. Stoga, njeno mesto jeste u podnožju drveta sveta, na vlažnom, kraj izvora pored kog ona moči kudelju i prede niti sudbine. Iz ovog prikaza ona može biti utrojena u obliku suđaja. Pored toga, njeno drugo mesto je u krošnji drveta sveta gde stoluje zajedno sa Perunom, pa tako i petak, dan posvećen njoj, stoji uz gromovnikov. Kada je dole, na izvoru, boginja Mokoš zlatnim ključem otključava i zaključava vrata koja se nalaze između korena i ostatka stabla, čime uređuje plodnost godine. Ona je Velika Boginja, Majka Vlažna Zemlja.