Rodoskrvna svadba

Najcelovitija predaja nalazi se u bugarskoj tradiciji koja opisuje “nebesku svadbu”. Tada dolazi do venčanja između različitih nebeskih tela koji su ujedno i u krvnom srodstvu, najčešće kao brat i sestra.

Slično tome i u određenim pesmama proletnjeg i letnjeg ciklusa, kada se govori o dolasku mladog božanskog konjanika iz daleka i njegovoj svadbi, primećujemo sličan motiv. Naime, buduća nevesta zaziva svoje devere koji su joj ujedno i braća. Premda se deverima nazivaju muževljeva braća, dolazi se do zaključka da je i njen budući izabranik ujedno i njen brat.

Kukavačica zakukuvala - kirales!

Zelenom lugu na suhom drugu - kirales!

Aj, to ni bila kukuvačica - kirales!

To je bila mlada nevestica - kirales!

Nevestica po gradu se šeće - kirales!

Po gradu šeće, deverke budi - kirales!

Devet deverkov koje brajenkov - kira les!

»Stante se gore, devet deverkov - kirales!

Devet deverkov koje brajenkov- kira les!

Juraj je došel, zelen naš juraj - kir ales!

Eto vam mene zelenom lugu - kirales!

Zelenom lugu na suhom drugu - kirales!

Ovaj rodoskrvni čin na božanskoj ravni može ukazivati na uduplavanje roda, jer se sama svadba odvija na dugodnevicu, u najdužem danu, u periodu kada priroda daruje svojom rodnošću.

Šumska urodica

Isti motiv biće zapečaćen u određenim istočnoslovenskim fitonimima, gde naziv za dve različite biljke, šumsku urodicu (melampyrum nemorosum) i dan i noć (viola tricolor), glasi Иван-да-Марья. Kazuje se da je ovaj cvet nastao kada se dvoje mladih zaljubilo i oženilo, ne znajući da su brat i sestra, te su se po saznanju preobratili u cvet gde ih pretstavljaju njegov plavi i žuti deo. O tome svedoči i drugi naziv za ove biljke - брат с сестрой. A bere se upravo na Kupalu, odnosno dugodnevicu, i koristi su u brojnim magijskim i vidarskim postupcima.

Dan i noć

Međutim i ova božanska svadba će imati negativne posledice, pa će i mlada i mladoženja nesretno skončati, o čemu nas izveštavaju različite obredne pesme. Ovaj aspekt rodnoskrvnog odnosa značajno je izražen u pesmama koje se bave običnim ljudima. Tada se dodatno naglašava tragičnost incestuoznog odnosa. U takvim pesmama do spoja dolazi iz neznanja, gde po saznavanju istorodnosti mladi bivaju spašeni nesreće. Upravo takve pesme pronalazimo kod svih slovenskih naroda.

Ovaj motiv posebno je primetan na slovenskom jugu, gde će dostići razviće u vreme Osmanske vlasti, kada će se usled danka u krvi ovakav scenario biti više nego moguć.

Škender se pohvali svomu gospodinu

da će ispejati iz Brinja divojku,

iz Brinja divojku, najlipču od grada.

Kada Škender pride na tu hladnu vodu,

on na vodi najde mlajehnu divojku.

- »Dobro budi prišla, mlajehna divojko.«

- »Dobro budi prišal, neznani junače!«

On mi ju uhiti za desnu ručicu,

tere ju on metne zad sebe na konja.

Kada oni pridu posred černe gore,

počela je mlada prigorko plakati.

- » Ostani mi s Bogom, malo Brinje gradu,

malo Brinje gradu, stari običaju!

Va tebi ostavjam moju staru majku

i dva brata mlada, a tretoga su mi Turci zarobili.

Moja mati ga je lvanušom zvala,

a Turci ga zovu Škendere vojvodo.«

- »Zaš mi toga nisi prije povidala

dokle smo mi bili bliže Brinju gradu?«

Kada Škender pride svomu gospodinu

, Škender mu se čini vele kruto tužen.

- » Če ti je Škendere da si tako tužan?

Ča tij e sestrica al verna jubčica?

« - »Ni m’ ovo jubčica, neg draga sestrica!«

Gospodin mu reče:

- » Obuci ju što najlipše moreš

i daj joj pinez što najviše moreš

i pejaj ju miloj majki svojoj!«

Kada oni pridu preko Brinja grada,

njoj mi se klanjaju sve brinjske gospode,

»Ne klanjajte mi se, se brinjske gospode,

zač sem vam ja mlada uboga sirota

, od uboge majke, od uboga oca.«

Zajedničko za sve pesme koje obrađuju temu rodoskrnavljenja, bilo da se ona odvija na božanskom ili ljudskom nivou, jeste ukazivanje na negativan ishod ovakvog spoja. Ovaj tabu primetan je u gotovo svim ljudskim zajednicama i ukorenjen u samim ljudima kao mehanizam evolutivne adaptacije.