Spravljanje hleba

I najosnovnije radnje iz svakodnevnog života protkane su mnogobrojnom verskom i magijskom simbolikom, ovo se jasno vidi u različitim postupcima tokom pripreme hleba. Nakon što se umesi, hleb biva ostavljen u naćve da naraste. Već sama posuda mogla je imati magijske osobine, poput poljskog navoda o njenom spravljanju u jednom danu od borovog drveta u koje je udario grom. Ostavljeno u takvoj posudi, nad testom za budući hleb bi se prvo glasno cmoknulo a zatim bi se izgovarale reči „kisni, ne misli“ kako se ne bi oklevalo i kako bi hleb što brže narastao. Dodatno se požurivalo objavom da ga trudna žena iska. Ponegde se rečima naglašavala želja za rastom hleba što je često praćeno i podizanjem ruke visoko u vazduh. Pokazalo se da su neverbalna radnje ovih postupaka daleko postojanije, premda su očuvane na širokom prostoru. Kada se ispeče, hleb se prekriva i ostavlja da se ohladi. Ovo je praćeno rečima u kojima se naglašava potreba za protokom vremena kako bi hleb bio pogodan za ishranu.