Srebrni car

Pod ovim imenom podrazumeva se biće htonskih karakteristika, o kojem nam najdetaljnije govore predanja iz Istočne Srbije.

U različitim krajevima rudari su ga poznavali još pod imenima: zemski duh, zemaljski duh, podzemni duh, rudarski car ili čuvar, jamski ćosa, divlji čovek, kao i perkman [Bergmann]. Poslednji od tih naziva došao je na ove prostore sa nemačkim rudarima u srednjem veku, koji su sa sobom doneli i svoja verovanja o patuljcima, pa nije sasvim jasno razgraničeno šta je to što je njihovim prisustvom izmenjeno u domaćim legendama.

Srebrni car je u većini priča zamišljan kao srebrni, ili beli čovečuljak, na kog se moglo naići duboko u hodnicima rudnika kako se sija „kao jarko Sunce“. U zavisnosti od ophođenja rudara prema utrobi Zemlje, on ih je nagrađivao ili kažnjavao, tako što bi poplavio rudnike prizvavši kopnene vode u pomoć.

Ovo gospodarenje nad rudinm bogatstvima stavlja ga u vezu sa bogom Velesom, čija je jedna od glavnih funkcija upravo nadzor nad svim zemaljskim blagom.