Vrba

Ovo drvo u starim verovanjima indoevropskih naroda imalo je vrlo važno mesto. U običajima slovenskih naroda vrba se javlja kao simbol rasta, razvitka, zdravlja, umnožavanja itd. Zato je šibanje vrbovim prućem sastavni deo prolećnih obreda.

Vrbu, koja često raste blizu reka, jezera i ribnjaka, pronalazimo u obredima zazivanja kiše. Tako su, na primer, dodole često od glave do pete bile ukrašene vrbovim grančicama i od vrbe su pravljeni njihovi venci.

Istovremeno, vrba je, po narodnim verovanjima, bila u neposrednoj vezi sa raznolikim natprirodnim bićima. Slovaci su verovali da na vrbi boravi vodenjak, Bugari - da na njoj žive vile. Belorusi i Poljaci smatrali su da đavoli jako vole stare, šuplje vrbe, pa otuda izreka: „Zaljubio se k’o đavo u suvu vrbu“.

U bajanjima i narodnoj medicini vrba takođe ima veliki značaj. Verovalo se da se na nju mogu „venčati“, tj preneti bolesti, groznica i glavobolja. Vršeći raznovrsne obredne radnje, bolesnici bi se obraćali vrbi rečima poput: „Ne tresem s tebe rosicu, nego sa sebe groznicu“, kao i „Dadoh konju zob, volu so, i venčah groznicu za vrbicu“.