Žito

Ova žitarica zbog svoje mnogobrojne simbolike je i glavno jelo na obrednim trpezama.

Žito se kao jelo može poslužiti samostalno ali se često ubacuju i dodatni začini kao i voće poput šljiva, jabuka, oraha a takođe se ubacuju i druge žitarice ili mahunarke.

Radi obezbeđivanja zdravlja i plodnosti, žito se pored toga što se služilo na trpezi davalo i domaćim životinjama o Božiću ili novoj godini. Sa istim ciljem, u novogodišnjoj noći se vezivao klas žita za plodno drvo a o Božić se žito bacalo ka tavanici. Žito takođe ima i zaštitnu funkciju pa se tako njime zasipaju koledari, položenici, mladenci, deca ali i obredni predmeti poput badnjaka.

Ono se takođe ubacivalo u vodu za prvo kupanje deteta, par zrna je stavljano u ruku deteta a bacano je i u kolevku.

Radi zaštite od nečistih sila žito se zakopavalo ispod praga, i bacalo u uglove soba.

Pokojnika su takođe zasipali žitom a tom prilikom i kućni prag, klupu na kojoj je pokojnik ležao kao i put do groblja.

Žito se koristilo u narodnoj medicini a zašiven u odeći je predstavljao amajliju koja je čuvala od svih bolesti.