Жито

Oва житарица због своје многобројне симболике је и главно јело на обредним трпезама.

Жито се као јело може послужити самостално али се често убацују и додатни зачини као и воће попут шљива, јабука, ораха а такође се убацују и друге житарице или махунарке.

Ради обезбеђивања здравља и плодности, жито се поред тога што се служило на трпези давало и домаћим животињама о Божићу или новој години. Са истим циљем, у новогодишњој ноћи се везивао клас жита за плодно дрво а о Божић се жито бацало ка таваници. Жито такође има и заштитну функцију па се тако њиме засипају коледари, положеници, младенци, деца али и обредни предмети попут бадњака.

Оно се такође убацивало у воду за прво купање детета, пар зрна је стављано у руку детета а бацано је и у колевку.

Ради заштите од нечистих сила жито се закопавало испод прага, и бацало у углове соба.

Покојника су такође засипали житом а том приликом и кућни праг, клупу на којој је покојник лежао као и пут до гробља.

Жито се користило у народној медицини а зашивен у одећи је представљао амајлију која је чувала од свих болести.